Uspešna promocija ženskog fudbala OSVRT NA ORGANIZACIJU FINALNE UTAKMICE KUPA
Postavio Admin: 03. 06. 2019.

Čuvarke medalja i pehara: Vanja Petrović (dres Crvene zvezde i Dajana Lazarević (dres Spartaka)

 

Godinama je ženski fudbal zapostavljan kao neželjeno trinaesto prase, neretko od uticajnih osoba iz Fudbalskog saveza Srbije. Ove godine se stekao utisak kao da su usledili pomaci na bolje, da iz pravca FSS duvaju nešto povoljniji vetrovi. Finalna utakmica Kupa Srbije za žene pokazala je da ženski fudbal polako, ali sigurno, zauzima svoje odavno zasluženo mesto.

 

N

a finalnoj utakmici Kupa, odigranoj između Spartaka i Crvene zvezde, priređen je fudbalski spektakl za oči brojnim gledaocima kraj malih TV ekrana i još više onima koji su bili na stadionu. Iskusni dvojac komesara sa Prve i Super ženske lige, a potpomognut idejama i organizatorskim sposobnostima perfekcioniste Zorana Arsića, nije imao težak zadatak. Sve što je Fudbalski savez predvideo protokolom, pa i više od toga, u delo su sproveli komesari i lica zadužena ispred ŽFK Spartak.

Lepa slika na stadionu: navijači Crvene zvezde razvili klupsku zastavu, maskota Spartaka, plavo-bela golubica, uveseljava gledalište, vijori se državna zastava, čak je i Svevišnji, uskrativši obećanu kišu, pomogao da finalna utakmica protekne u savršenom redu i ostavi prelep utisak.

Ohrabruje i činjenica da su utakmici prisustvovala ugledna lica iz gradskog, političkog i fudbalskog miljea, kao dokaz da se predrasude u pogledu ženskog fudbala polako ali sigurno menjaju na bolje.

Fudbal je pobedio

Na kraju, a trebalo je prvo, najvažniji argument u interesu promocije ženskog fudbala ogleda se u lepoti prikazane igre. U lepotu igre se mogao uveriti brojni auditorijum u direktnom TV prenosu. Finalistkinje i jednog i drugog tima, i Zvezde i Spartaka, svojski su se trudile da daju sve od sebe. Jedne da zadrže, a druge da vrate pobednički trofej u svoje vitrine. Pobednici su poznati. Spartak je dobio utakmicu, ali je fudbal pobedio.

Oni koji su prvi put gledali utakmicu dva ženska tima, rekli su da će to ponovo učiniti. Jedina razlika između muškog i ženskog fudbala ogleda se u onome što je priroda uskratila ženama, a to su brzina i snaga. Ali taj nedostatak žene su mudro nadomestile maštovitijom, lepšom, iskrenijom i lepršavijom igrom, upravo onim što fudbal čini najlepšom sporednom stvari na svetu.

Naravno, srpski fudbal je daleko od evropskog i svetskog nivoa, a za budući boljitak krovna fudbalska organizacija bi mogla mnogo da uradi. Istina je da Srbija ima skromnu bazu registrovanih fudbalerki, ali nikada nije oskudevala u talentovanim fudbalerkama. Za brži, kvalitetniji i ravnomerniji razvoj ženskog fudbala potrebno je samo korigovati i preusmeriti tokove novca, ne u reprezentaciju već u klubove. Takođe, FSS ne sme ignorisati znanje, iskustvo i dokazani kvalitet ljudi čijih se usluga olako odriče, umesto da sa njima uspostavi partnerski odnos. Nastavak priče i razlozi su poznati svima koji žele da budu dobronamerni.


Maskota, plavo-bela golubica sa najmlađim "golubicama"