Ženski fudbalski klub Željezničar osnovan je 20. maja 1970. godine na inicijativu Ivana Pokornića, poslovođe u konfekciji Željezničar.
U knjizi "Sport u Subotici 1944-1984" u šturom tekstu na 115. strani piše:
"Na inicijativu Ivana Pokornića, starog sportskog radnika, 20. maja 1970. godine oformljen je ženski fudbalski klub Spartak, koji se od tog trenutka sve do današnjih dana takmiči u Prvoj saveznoj ligi."
Osim idejnom tvorcu Ivanu Pokorniću, poslovođi u konfekciji Željezničar, zasluge za osnivanje kluba imaju Ištvan Varga i Stevan File, takođe zaposleni u Željezničaru. Inicijativa za osnivanje ženskog fudbalskog kluba naišla je na razumevanja menadžmenta tada materijalno dobrostojećeg Željezničara.
Na prvi trening, na stadion FK Bačka 1901, Pokornić, Varga i File pozvali su mlađe radnice Željezničara. Većina od tih devojaka nije imala prethodna fudbalska iskustva. Važno je bilo početi, a slučajnost i radoznalost su, kako to obično biva, odigrali presudnu ulogu u okupljanju igračica oko novoosnovanog kluba.
Treninzima Željezničara priključuje se nekoliko aktivnih rukometašica iz subotičke fabrike čarapa "8. mart", kao i par fudbalerki iz subotičke fabrike obuće "Solid". Najstarija pronađena fotografija fudbalerki Željezničara snimljena je juna-jula 1970. godine. Snimljena je pre početka jedne trening utakmice protiv fudbalerki Solida.
(gornji red) ŽFK Željezničar i ŽFK Solid (dole u prugastim dresovima). Trener Ivan Pokornić stoji (desno).
U to vreme mnoge subotičke firme su imale svoje klubove, a najzastupljeniji kolektivni sportovi su bili fudbal i hokej na travi (Toplana, Zorka, Subotica-trans, Subotičanka, Fidelinka, 29. novembar, Student, Elektrovojvodina).
Ženski fudbalski klub Solid je trajao samo jedan kraći vremenski period. Nije se takmičio, niti učestvovao na turnirima, pa o njemu nisu pronađeni sačuvani zapisi. Ipak, Solid je ostao u lepom sećanju fudbalerkama Željezničara, a evo i zašto. Treninzi Željezničara su se odvijali dva puta nedeljno, utorkom i četvrtkom, a treninzi Solida su bili ponedeljkom, sredom i petkom. Nekoliko "konfekcionarki" je smatralo da dva treninga nisu dovoljna pa su odlučile da svakodnevno idu na treninge. Naizmeničo Željezničara i Solida.
U tim prvim danima igračice nisu bile registrovane, pa nisu postojale nikakve smetnje za njihove duple aktivnosti. S obzirom da se Solid bavio proizvodnjom obuće, logično je bilo da fabrika svojim igračicama sponzoriše sportsku obuću (patike). Priča o besplatnim patikama se brzo proširila među "konfekcionarkama", pa su sve igračile duplirale svoje treninge.
Možda su upravo zahvaljujući tim svakodnevnim treninzima bile u zavidnoj fizičkoj kondiciji, pa su "vedrile i oblačile" na nebu ženskog fudbala u SFR Jugoslaviji.
Kao što je već rečeno, na prvom treningu novoosnovanog kluba prisustvovale su mahom mlađe radnice konfekcije Željezničar. Pet godina kasnije list "Sport" perom Ivice Kajdočija beleži da ekipa Željezničara ima 23 članice, i to: 17 učenica, jednu studentkinju i samo 5 radnica. U tekstu Kajdoči ističe da su "zvezde" tima Vilov i Demšedi, koje su dva puta branile boje reprezentacije Jugoslavije.
Sa grbom reprezentacije. STOJE: Katarina Manjok i Olga Cupać. DOLE: Ruža Demšedi i Janja Vilov
Osim Janje Vilov i Ruže Demšedi, koje Ivica Kajdoči spominju u tekstu, utvrđeno je da su u dresu jugoslovenske reprezentacije nastupale još i Piroška Vetštajn, Olga Cupać i Katarina Manjok. Nastupi tadašnje reprezentacije odvijali su se na turnirima koji se u domaćim medijima spominju kao nezvanična evropska prvenstva.
Katarina Manjok se seća svog prvog i jedinog honorara koji je zaradila u fudbalu. Pokazuje priznanicu na 134 dinira. Dobila ga je za nastup na nezvaničnom EP u Lakvili u Italiji. "Mi smo fudbal igrale iz ljubavi, ne za novac. Zato smo i postizali lepe i zapažene rezultate. Sećam se utakmice za 3. mesto protiv Belgije i velike sudijske nepravde u kojoj je naš tim rezultatski oštećen. Ali nisu mogli da nam poreknu najlepši gol postignut na turniru i to sa polovine igrališta."
Ivan Pokornić, Ruža Demšedi, Piroška Vetštajn i Janja Vilov kao predstavnici ŽFK Željezničar u reprezentaciji Jugoslavije na prvom nezvaničnom prvenstvu Evrope u Italiji, Peskara.