Na požutelom isečku iz Subotičkih novina pod naslovom "Pobednički pehar subotičkom Željezničaru" mogao se pročitati sledeći tekst:
"Na nedeljnoj prijateljskoj fudbalskoj utakmici ženskih timova Vojvodine i Srbije koja je završena pobedom Srbije sa 1:0, objavljeno je svečano proglašenje najbolje ženske fudbalske ekipe, u grupi 1. savezne lige - Istok.
Kao što je poznato, subotička ekipa Željezničar, ubedljivo je osvojila prvo mesto u svojoj grupi i tako stekla pravo učešća da se u finalu sastane sa zagrebačkom Savom, u odlučujućem susretu za naslov državnog prvaka. Sve šanse na strani su subotičkih fudbalerki.
Na slici vidimo momenat kada kapiten Željezničara, Pirika Vetštajn, prima pobednički pehar za osvojeno prvo mesto u 1. saveznoj ligi - grupa Istok, dar Fudbalskog saveza ženskih timova Vojvodine i Srbije."
Prva utakmica dvomeča za naslov zvaničnog prvaka Jugoslavije u ženskom fudbalu odigrana je u Subotici. Gradski nedeljnik "Subotičke novine" pod naslovom "Željezničar novi prvak" objavljuje sledeći tekst:
"U atmosferi velikog sportskog spektakla 22. juna 1975. godine na Gradskom stadionu u Subotici pred 2.000 gledalaca, pod pištaljkom Ihtijarevića (Sarajevo) domaće igračice, nakon negativnog skora u poluvremenu (2:3), ispraćaju Zagrepčanke suznih očiju sa još dva pogotka u njihovoj mreži i konačnim trijumfom od 4:3. Presudiše im Manjok sa dva gola, a do konačne pobede dopuniše Brnjaković i Lancoš.
Nedelju dana kasnije na stadionu NK Zagreb, u Kranjčevićevoj ulici, pred 1.000 posmatrača, ljubljančanin Vlado Tauzes označava kraj utakmice bez golova. Šampionska titula 1975. godine u prvom prvenstvu Jugoslavije u ženskom fudbalu odlazi u Suboticu!"
Za Željezničar su nastupile sledeće igračice: Ćopić, Zrinji, Marinović, Vilov, Poljaković, Brnjaković, Demšedi, Božiković, Lancoš, Cupać, Manjok, Sabo, Guganović i Maravić.
Za Union: Filipović, Kovačević, Milekić (Husani), Ćorluka, Barać, Majnher, Vargek, Listes, Boršić (Blažević), Trebavac i Pezić.
Fudbalerke Uniona (Sava) iz Zagreba
Drugi finalni susret za naziv apsolutnog prvaka države u ženskom fudbalu, između zagrebačkog Uniona i Željezničara iz Subotice, završen je nerešeno, 0:0. Titula prvaka pripala je devojkama iz Subotice, pošto su u prvom finalnom susretu u Subotici savladale Zagrepčanke sa 4:3.
Ekipa Željezničara je osvojila šampionat i dobila dva pehara, jedan od Fudbalskog saveza Jugoslavije i drugi od Nogometnog saveza Hrvatske. Za najbolju igračicu finala proglašena je Subotičanka Janja Vilov.
Prve utakmice za naslov zvaničnog državnog prvaka, odigrane u Subotici, seća se dvostruki strelac Katarina Manjok.
"Sećam se te utakmice, ali ne po golovima koje sam dala već po bolovima koje sam trpela. Mesec dana pre te utakmice koju smo igrale protiv zagrebačkog Uniona, naš Željezničar je igrao utakmicu u Sarajevu protiv sarajevskog Željezničara. Sećam se dobro da je bio 25. maj. Meni se dan ranije udavala sestra, pa nisam otputovala sa ekipom već sam sa svadbe naknadno pošla za Sarajevo putničkim automobilom. Negde oko Tuzle smo imali saobraćajnu nezgodu. Ja sam bila povređena i završila sam u bolnici sa nekoliko šavova na nozi. Mislila sam tada da je moja fudbalska karijera završena."
Lopta u mreži Uniona. Pogled na istočnu stranu Gradskog stadiona.
"Zbog povrede nisam trenirala skoro mesec dana. Došao je i dan kada se igrala utakmica protiv Uniona za naslov državnog prvaka. Pošla sam na stadion i ponela svoje kopačke. Roditelji su me odgovarali, bili su zabrinuti. Na kraju su dozvolili da odem, a i oni su pošli sa mnom na stadion. Trener je dozvolio da nastupim u startnoj postavi i da igram onoliko koliko budem izdržala. Zamolila sam klupskog lekara, dr Tomislava Čpajaka, da mi čvrsto utegne i bandažira nogu." - prisećala se Katarina Manjok.
Drugi gol Katarine Manjok protiv Uniona (Sava) Zagreb
"Istrčala sam na teren. Sećam se da je bilo mnogo publike, da je bilo toplo i zagušljivo. Stegla sam zube i zaigrala. U jednom trenutku mi se ukazala dobra prilika za šut i ja sam zategla 'punom' nogom i šutirala po sred gola. Mreža se zatresla. Drugog gola se ne sećam. Sećam se samo bola u nozi."
Ipak, ostala nam je fotografija kao podsetnik.
Druga utakmica odigrana sa Unionom u Zagrebu, završena je bez golova. U tvrdoj utakmici na sredini terena gotovo da nije bilo izgrađenih akcija i gol šansi. Nerešeni ishod je zbog pobede u prvoj utakmici bio dovoljan da Subotičanke iz dvomeča izađu kao pobednice i da osvoje prvu zvaničnu titulu prvaka SFR Jugoslavije u ženskom fudbalu.
"Odmah posle utakmice vraćamo se autobusom nazad za Suboticu." – priseća se Rozalija Sabo. "Najveći deo sendviča i sokove koje smo poneli sa sobom potrošili smo u dolasku. Za povratak je malo preostalo. U to vreme mnoge značajne subotičke firme su pomagale sportske kolektive svojim proizvodima. Fabrika pića Subotičanka davala nam je sokove, fabrika 29. novembar sponzorisala nas je mesnim prerađevinama od kojih smo pravile sendviče. Na povratku iz Zagreba smo tražile od Nikole Jovetića i Stevana Filea, oni su nam bili vođe puta, da negde stanemo da jedemo i da se malo osvežimo. Nismo mi bile gladne, barem ja nisam bila, htele smo da se opustimo i da proslavimo titulu. Vođe puta su rekle da nismo dobile ni jedan dinar za putovanje, da novca nema i da neće biti proslave. Barem ne dok se ne vratimo u Suboticu. Plakale smo. Raspoloženje u autobusu kao na sahrani. Sećam se da smo stigli u Našice. Bila je noć, a u jednoj kafani na letnjoj terasi piči živa muzika. Pala je odluka da se ipak zaustavimo. Iz džepova smo istresli i poslednji dinar na jednu gomilu. Popile smo po jedno piće, sok, malo se opustile, pa i zapevale. Nikada neću zaboraviti to treće poluvreme i kako je čoveku dovoljna samo jedna sitnica da bude srećan."
