Spartak je okončao liga takmičenje sa 14 pobeda, bez ijedne izgubljene ili nerešene utakmice, i sa šest bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Mašinac. U plej-ofu "golubicama" je bilo mnogo teže. Od ukupno 6 odigranih utakmica čak četiri je završeno nerešenim rezultatom. Dva puta protiv Vojvodine (2:2 i 1:1) i dva puta protiv Mašinca (0:0 i 0:0). Jedine dve pobede "golubice" su uspele da ostvare protiv Crvene zvezde (1:3 i 7:0), ali i te dve pobede su bile dovoljne da zadrže šampionski tron i da osvoje šestu uzastopnu titulu državnog prvaka u ženskom fudbalu.
U 5. kolu plej-ofa nanet je najteži poraz Crvenoj zvezdi od 7:0. Teška sezona ostavila je traga na obe ekipe. Klupa gostujuće ekipe gotovo prazna. Zbog poraza u Kupu, takođe od Spartaka, koji su pretrpele četiri dana ranije, crveno-bele su bile demoralisane. Osim toga u ekipi nije bilo čak 5 standardnih prvotimki, a na klupi su samo zbog formalnosti sedele još tri povređene igračice.
U plavo-belom taboru bila je nešto bolja situacija. Nakon višemesečnog odsustva ponovo su zaigrale Violeta Slović i Tijana Matić. Zbog parnih kartona pauzirale su Marija Ilić i Milena Nikolić, a na utakmici se teže povredila Teodora Burkert.
Sezona 2015 /16 je po mnogim merilima, osim sportskih, bila najteža za ŽFK Spartak. O uzročno-posledičnim vezama će biti više reči u tekstu koji sledi.
Na toj poslednjoj utakmici koja je odigrana 20. maja 2016. godine u Subotici (5. kolo plej-ofa), upriličena je ceremonija uručenja pobedničkog pehara. Pehar je uručio Jovan Vukčević, član komisije za ženski fudbal FS Vojvodine. Nažalost, niko od predstavnika lokalne samouprave nije prisustvovao ceremoniji. Kasnije će se pokazati, kao u poznatoj izreci, da ne pada sneg da pokrije breg već da zverke pokažu svoj trag.
Tri dana pre utakmice, na Info kanalu, lokalnoj TV, u emisiji kod Kornelije Čović Radaković gostovao je sportski direktor Bojan Arsić koji je, između ostalog, rekao:
"Ovo je bila najteža godina za funkcionisanje kluba, ali i pored toga mi smo uspeli nemoguće. Vi znate pod kakvim smo sve sankcijama bili u ovoj godini i zato ova šesta titula za nas ima posebnu težinu i poseban značaj."
Izgovorena reč "sankcija" zahteva podrobnije objašnjenje. Istina koju je lako proveriti jeste da je Spartaku, za razliku od ostalih subotičkih klubova, u potpunosti bila zavrnuta slavina za dotok novca iz gradskog budžeta pune dve godine (2015. i 2016.). Navodno je to učinjeno zbog nenamenskog trošenja budžetskih sredstava. Istovremeno sa "zavrtanjem slavine" gradska služba za inspekcijsko-nadzorne poslove naprasno postaje zainteresovana za poslovanje kluba. Traži se dlaka u jajetu i podnosi se veći broj prekršajnih i krivičnih prijava. Kasnije, na sudu, sve te prijave su pale kao kula od karata.
Ako je cilj lokalne samouprave bio da se klub maltretira, onda je cilj u potpunosti postignut. Evo nekoliko primera. Radne trenerke koje je grad prethodnih godina poklonio svim klubovima jedino su naplaćene od ŽFK Spartak, u punom iznosu i sa zateznom kamatom! Zamislite taj paradoks. Dobijete poklon koji niste tražili, niti vam je potreban, a onda morate i da ga platite i to duplo skuplje!
Grad "zaboravlja" da plati izvršene usluge prevoza, ali zaboravnost ispoljava jedino za prevoze kada je korisnik ŽFK Spartak, dok drugi klubovi sa prevozom nemaju problema. Da zlo bude još veće, JP Subotica-trans dobija nalog da za dugovanje tuži klub. Maltretiranju se ne nazire kraj. Šalju se prljavi prigradski autobusi, mada klub avnasno platio autobus visoke turističke klase. Vozači se izvinjavaju, nisu oni krivi za apsurdnu situaciju, za besmislenost i snishodljivost svojih nadređenih prema onima "gore". Na kraju ŽFK Spartak otkazuje usluge gradskog prevoznika. Koriste se usluge prevoznika iz drugih gradova. A to je, priznaćete, neprihvatljivo sa aspekta ekonomske logike.
Svako ko je razborit lako će metodom proste dedukcije zaključiti da je na relaciji Grad-Klub postojao dubok jaz. Stvarni razlozi zbog kojih je tadašnji gradonačelnik Subotice, Jene Maglai, poveo lični rat protiv ŽFK Spartak, nikada nisu javno obelodanjeni.
Jedna francuska izreka kaže da se prazna burad najviše čuju. Tih dana se je usledilo mnogo verbalnih napada i ispričano bezbroj šupljih priča na štetu ŽFK Spartak. A bilo je i drugih "zanimljivih" dešavanja. Možda je od mnoštva "zanimljivosti" najupečatljivije bilo odbijanje Spartaka da primi dve prestižne gradske nagrade. Nagradu "Sportista godine" i nagradu "Medalja Lajoša Vermeša".
Tadašnji član gradskog veća zadužen za sport i omladinu, Vjekoslav Ostrogonac, zbog svoje funkciji nalazio se na mestu predsednika komisije za dodelu priznanja. Zapravo bio je običan pion u tuđoj partiji šaha. Formalno sakriven iza autoriteta stručnog žirija, on u ime grada donosi zvanična odluka da se u kategoriji sportskih klubova dva kluba, RK Spartak Voj-put i ŽOK Spartak, proglase za najbolje i da ravnopravno podele prvo mesto. Drugo mesto je trebalo da pripadne ŽFK Spartak.
Znajući da su za donošenje takve odluke preovladali privatni i političko-poslušnički, a nikako sportski interesi, uprava ŽFK Spartak se najoštrije pobunila. Nezadovoljstvo, naravno, nije bilo usmereno protiv dva kluba koji su proglašeni za najbolje, već na obrazloženje kojim se vređala zdravorazumska logika. Da je nagrada obrazložena kao priznanje za napredak ili kao podsticaj za buduće uspehe tih klubova, ŽFK Spartak bi bez reči prihvatio obrazloženje. Međutim, znajući da je na delu orkestrirano uništavanje i degradacija kluba, pre svega finansijska, ali i moralna, uprava ŽFK Spartak nije htela da se pomiri sa učinjenom nepravdom. Klub je odbio da primi nagrade!
Komparacijom je lako utvrditi nelogičnost, koja je bila više nego očigledna. Nagrađeni klubovi su prvenstvo u svojim ligama završili na drugom mestu (ŽFK Spartak na prvom), učestvovali su u Kupu (ali ga nisu osvojili, ŽFK jeste), učestvovali su u evropskom takmičenju, kao i Spartak, a eliminisani su već u prvom kolu. ŽFK je prošao kvalifikacije, a eliminisan u 1/16 finala, ni manje ni više već od dvostrukog prvaka Evrope – od Volfsburga.
Tadašnji predsednik Sportskog saveza Subotice, Sreten Damjanović, bio je po funkciji jedan od 9 članova žirija. Damjanović je istaknuti sportista i sportski radnik, petnaest puta je bio državni šampion u rvanju, a zlatne medalje sa evropskih i svetskih prvenstva govore da je reč o vrhunskom sportisti. Upravo zbog toga je neshvatljiva njegova upornost da brani nešto u šta ni sam nije verovao. U intervjuu koji je dao novinarki Korneliji Čović Radaković, Sreten Damjanović je rekao sledeće:
"Rukometni klub je bio drugi u ekipnoj konkurenciji, a bio je u evropskoj konkurenciji gde je prošao jedno kolo. Ne, ustvari, ispao je u prvom kolu. Znači, igrali su potpuno zasluženo, toliko koliko vrede. Znači, imali su strava rezultate. To su za nas veliki rezultati. Što se tiče odbojkašica, one su isto bile druge u državi i prošle su u drugo kolo. Fudbalerke su isto bile u Evropi i one su prošle prvo kolo. Tako da uvek mora da se gleda sport iznad sporta. Mislim da je prevagnulo to da, hajde da kažemo, bez potcenjivanja, ali 10-15 ekipa ima u Srbiji u ženskom fudbalu." – intervju završen, a šta je "pesnik" hteo da kaže?!
Ali nije Damjanović bio jedini. Propisno se izblamirao i Đula Mešter, zlatni olimpijac, koji bi kao vrhunski sportista morao stati u odbranu sporta, a ne tuđih političkih interesa. Srećom, novinar Nikola Stantić, koji je takođe bio član stručnog žirija, nije hteo da ćuti i da brani odluku u čijem donošenju je i sam učestvovao. Njegov poduži tekst pod naslovom "Svima - po žuti karton! " objavljen je 18. decembra 2015. godine u Subotičkim novinama. U tekstu Nikola Stantić prepoznaje stvarne uzroke problema i piše:
"Iako to možda ne želimo da priznamo, subotički sport je u krizi! Sredstva koja se daju iz gradskog budžeta su nedovoljna, znaju to i oni koji ih daju i oni koji ih primaju. To što se i danas hvalimo uspesima na sportskim borilištima, to što smo domaćini Lige šampiona za fudbalerke, mečeva Kupa CEV za odbojkašice, Kupa EHF i SEHA liga za rukometaše, što imamo osvajače medalja na najvećim domaćim i međunarodnim takmičenjima, posledica je rada upornih ljudi u klubovima koji, sami znaju kako, pronalaze i minimalna sredstva i motiv za rad. Ovakvi rezultati, ako se ne pronađe jedno sistemsko rešenje u kojem će svoj udeo dati jednako i predstavnici Lokalne samouprave, Sportskog saveza, klubova, pa i medija, uskoro će otići u sferu naučne fantastike."
Nikola Stantić se, takođe, u tekstu zalaže za utvrđivanje kriterijuma, jasnih i propisanih pravila, kojima bi se budući stručni žiri rukovodio pri izboru najboljih u akciji Sportista godine.
"Akcija Sportista godine definitivno mora da doživi promene, mora biti osavremenjena. 'Subotičke novine' će nastojati da predstojećem periodu urade što više na temu otklanjanja uočenih nepravilnosti, ali i definisanju jasnijih kriterijuma oko izbora žirija, kategorija i samog izbora najboljih. Naravno, sve u cilju da se ne bira 'najmanje loša opcija', da kriterijumi ne ustupaju mesto kompromisima, da 'jednooki ne budu kraljevi u zemlji slepih'."
Dosledan u svom nastojanju da ceo događaj sagleda pošteno i objektivno, Stantić tekst završava sledećom rečenicom:
"A današnji izbor će proći, na čast nama koji smo bili u žiriju, jer smo, po okončanju zasedanja svi postali 'isti među jednakima', ali i onima koji su žarko želeli da se nađu na mestu najboljih, koje im, možda i ne pripada. Žuti karton smo dobili svi! Na nama je da ne stigne i crveni!"
Nedugo potom, srećna okolnost za subotički sport, Jene Maglai je isključen iz SVM, stranke koja ga je dovela na mesto gradonačelnika. Ubrzo su usledili i lokalni izbori (24. april 2016.) koji su Magaija i Ostrogonca odveli, kako se to obično kaže, na đubrište istorije. Na njihovo mesto su došli drugi ljudi koji su pokazali više razumevanja za dobrobit grada, i napredak subotičkog sporta.
Na početku nove takmičarske sezona otkrivena je još jedna nedoslednost kada je u pitanju poštovanju fudbalskih propisa. Predmet postupka je ŽFK Mašinac iz Niša.
Evo šta se dogodilo. Skupština ŽFK Mašinac je zbog velikih dugovanja odlučila da ugasi klub i da tako izbegne plaćanje svojih dugovanja. Skupštinsku odluku niški klub je sproveo u APR i time prestao da postoji u pravno-formalnom smislu. Onda se registruje novi klub sličnog imena, vrši se spajanje sa klubom iz druge lige i nastavlja takmičenje u najvišem rangu.
Komesar za takmičenje ne preduzima ništa, pa zato ŽFK Spartak vodi brojne postupke pred organima Fudbalskog saveza Srbije, pred Ministarstvom omladine i sporta, sportskom inspekcijom i Upravnim sudom.
Do pobedničkog trofeja Spartak je došao pobedama: u 1/8 finala protiv ŽFK Mačve (0:3, par-forfe), u 1/4 finala protiv ŽFK Šumadija 1903 (10:0) i protiv ŽFK Crvena zvezda (0:5).
Finalna utakmica Kupa Srbije za žene odigrana je 29. maja 2016. godine u Kući fudbala u Staroj Pazovi, a finalisti su bili ŽFK Spartak i ŽFK Mašinac. Fudbalerke Spartaka su izvanrednom igrom i golovima Milene Nikolić (3) i Tijane Matić rutinski stigle do svog petog uzastopnog trofeja Kupa Srbije za žene.
Prilikom uručenja pobedničkog pehara kapitenka Violeta Slović je pokazala svoju ljudsku i sportsku veličinu kojoj se čovek mora diviti. Njoj kao kapitenki pripada čast da po "službenoj dužnosti" preuzme pobednički pehar, ali je odbila da to ona učini. Ubrzo je stiglo i obrazložeje:
"Bila sam previše odsutna sa terena zbog povrede. Čast da podignem pehar ovoga puta ne pripada meni, već ta čast pripada danas najkorisnijoj i najzaslužnijoj igračici, a to su Milena Nikolić, i moja zamenica Marija Ilić."
